SR→RU

miljenica

миљеница

mȉljenica · /mîʎenit͡sa/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. любимица; фаворитка
    Najmlađa ćerka je tatina miljenica. — Младшая дочь — папина любимица.
    Ta pevačica je miljenica publike. — Эта певица — любимица публики.

Мужской род — miljenik; «чья» выражается родительным падежом: miljenica publike.

Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.miljenicamiljenice
Род.miljenicemiljenica
Дат.miljenicimiljenicama
Вин.miljenicumiljenice
Зват.miljenicemiljenice
Твор.miljenicommiljenicama
Предл.miljenicimiljenicama
Составлено ИИ Обновлено 30 сентября 2026