VOCAB.RS

meta

мета

/měːta/ · ж. р.

En
СУЩ
  1. мишень; цель
    Strela je pogodila samu sredinu mete. — Стрела попала в самый центр мишени.
  2. (переносно) мишень; объект
    Ministar je postao meta kritika. — Министр стал мишенью для критики.
Синонимы:
cilj
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.metamete
Род.metemeta
Дат.metimetama
Вин.metumete
Зват.metomete
Твор.metommetama
Предл.metimetama
Выражения
  • biti na meti — быть под прицелом
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0