СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
городок; местечко; деревушкаRođen je u malom mestašcu pored Drine. — Он родился в маленьком городке у Дрины.Leto smo proveli u jednom mirnom mestašcu na moru. — Лето мы провели в тихом местечке на море.
-
ласк. местечкоIma li mestašca za mene u kolima? — Найдётся местечко для меня в машине?
Синонимы:
mestance
gradić
Склонение, ср. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | mestašce | mestašca |
| Род. | mestašca | mestašaca |
| Дат. | mestašcu | mestašcima |
| Вин. | mestašce | mestašca |
| Зват. | mestašce | mestašca |
| Твор. | mestašcem | mestašcima |
| Предл. | mestašcu | mestašcima |
Составлено ИИ
Обновлено 30 сентября 2026