СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
измерительный прибор; измерительKupili smo digitalni merač pritiska. — Мы купили электронный тонометр.Merač brzine je pokazivao sto dvadeset. — Спидометр показывал сто двадцать.
-
(о человеке) замерщик; измерительMerač je došao da izmeri prozore. — Замерщик пришёл измерить окна.
Обычно употребляется с родительным падежом: merač pritiska, merač temperature.
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | merač | merači |
| Род. | merača | merača |
| Дат. | meraču | meračima |
| Вин. | merača | merače |
| Зват. | meraču | merači |
| Твор. | meračem | meračima |
| Предл. | meraču | meračima |
Составлено ИИ
Обновлено 30 сентября 2026