SR→RU

lutalica

луталица

lútalica · /lǔːtalit͡sa/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (о животном) бродячее животное
    U našem kraju ima mnogo pasa lutalica. — В нашем районе много бродячих собак.
    Komšinica svako veče hrani mačke lutalice. — Соседка каждый вечер кормит бездомных кошек.
  2. (о человеке) странник; бродяга
    Ceo život je bio lutalica bez stalnog doma. — Всю жизнь он был странником без постоянного дома.

Часто стоит приложением после существительного: pas lutalica, psi lutalice.

Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.lutalicalutalice
Род.lutalicelutalica
Дат.lutalicilutalicama
Вин.lutaliculutalice
Зват.lutalicelutalice
Твор.lutalicomlutalicama
Предл.lutalicilutalicama
Составлено ИИ Обновлено 28 сентября 2026