SR→RU

linč

линч

lȉnč · /lînt͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. линчевание; самосуд
    Policija je spasila osumnjičenog od linča. — Полиция спасла подозреваемого от самосуда.
  2. (переносно) травля
    Posle intervjua doživeo je pravi medijski linč. — После интервью его подвергли настоящей травле в СМИ.

Часто в сочетаниях «medijski linč», «javni linč».

Синонимы:
hajka
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.linčlinčevi
Род.linčalinčeva
Дат.linčulinčevima
Вин.linčlinčeve
Зват.linčulinčevi
Твор.linčemlinčevima
Предл.linčulinčevima
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026