lice
лице/lǐːt͡se/ · ср. р.
EnСУЩ
-
лицоUmij lice hladnom vodom. — Умойся холодной водой.Na licu joj se videlo da je umorna. — По её лицу было видно, что она устала.
-
(в официальной речи) лицо; человекUlaz je dozvoljen samo službenim licima. — Вход только для персонала.Firma je registrovana kao pravno lice. — Фирма зарегистрирована как юридическое лицо.
-
(в грамматике) лицоGlagol je u prvom licu jednine. — Глагол стоит в первом лице единственного числа.
В значении «человек» слово официальное; в обычной речи говорят osoba или čovek.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | lice | lica |
| Род. | lica | lica |
| Дат. | licu | licima |
| Вин. | lice | lica |
| Зват. | lice | lica |
| Твор. | licem | licima |
| Предл. | licu | licima |
Выражения
- na licu mesta — на месте
- licem u lice — лицом к лицу