SR→RU

kuja

куја

kȕja · /kûja/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. сука; собака-самка
    Naša kuja je dobila šest štenaca. — Наша сука родила шестерых щенков.
  2. груб. пренебр. (о женщине) сука; стерва
    Kakva kuja, slagala me je u lice! — Вот стерва, соврала мне прямо в лицо!

О человеке — грубое оскорбление; о собаке слово нейтральное.

Синонимы:
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.kujakuje
Род.kujekuja
Дат.kujikujama
Вин.kujukuje
Зват.kujokuje
Твор.kujomkujama
Предл.kujikujama
Составлено ИИ Обновлено 28 сентября 2026