SR→RU

krevetić

креветић

krèvetić · /krěʋetit͡ɕ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. детская кроватка
    Beba je konačno zaspala u svom krevetiću. — Малыш наконец уснул в своей кроватке.
    Kupili smo krevetić pre nego što se rodio. — Мы купили кроватку ещё до его рождения.
  2. ласк. кроватка; постелька
    Ajde, vreme je za krevetić! — Давай, пора в кроватку!
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.krevetićkrevetići
Род.krevetićakrevetića
Дат.krevetićukrevetićima
Вин.krevetićkrevetiće
Зват.krevetićukrevetići
Твор.krevetićemkrevetićima
Предл.krevetićukrevetićima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026