SR→RU

kraljević

краљевић

králjević · /krǎːʎeʋit͡ɕ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. королевич; принц
    U pesmama se mnogo peva o Kraljeviću Marku. — О королевиче Марко сложено много песен.
    Mladi kraljević je odrastao u Londonu. — Юный принц вырос в Лондоне.

Kraljević — именно сын короля; princ — более общее слово.

Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.kraljevićkraljevići
Род.kraljevićakraljevića
Дат.kraljevićukraljevićima
Вин.kraljevićakraljeviće
Зват.kraljevićukraljevići
Твор.kraljevićemkraljevićima
Предл.kraljevićukraljevićima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026