SR→RU

kopno

копно

kȍpno · /kôpno/ · ср. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. суша; земля
    Posle deset dana na brodu konačno smo na kopnu. — После десяти дней на корабле мы наконец на суше.
    Do ostrva ne može da se stigne kopnom. — До острова нельзя добраться по суше.
  2. (в отличие от островов) материк; материковая часть
    Ostrvo je mostom povezano s kopnom. — Остров соединён с материком мостом.

Форма «kopnom» значит «по суше»: putovati kopnom.

Антонимы:
Склонение, ср. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.kopnokopna
Род.kopnakopana
Дат.kopnukopnima
Вин.kopnokopna
Зват.kopnokopna
Твор.kopnomkopnima
Предл.kopnukopnima
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026