SR→RU

kontekst

контекст

kòntekst · /kǒntekst/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. контекст
    Značenje reči zavisi od konteksta. — Значение слова зависит от контекста.
    Tu odluku treba posmatrati u širem kontekstu. — Это решение нужно рассматривать в более широком контексте.

Чаще всего употребляется в выражении u kontekstu + род.: u kontekstu krize.

Выражения
  • izvući iz konteksta — вырвать из контекста
    Novinari su mu izvukli izjavu iz konteksta. — Журналисты вырвали его слова из контекста.
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.kontekstkonteksti
Род.kontekstakonteksta
Дат.kontekstukontekstima
Вин.kontekstkontekste
Зват.kontekstekonteksti
Твор.kontekstomkontekstima
Предл.kontekstukontekstima
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026