SR→RU

klizač

клизач

klìzāč · /klǐzaːt͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. конькобежец; фигурист
    Na klizalištu je bilo puno klizača. — На катке было полно катающихся.
    Naš klizač je osvojio medalju na prvenstvu. — Наш фигурист завоевал медаль на чемпионате.
  2. (в технике, интерфейсе) ползунок; бегунок
    Pomeri klizač udesno da pojačaš zvuk. — Сдвинь ползунок вправо, чтобы прибавить звук.

Женская форма — klizačica.

Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.klizačklizači
Род.klizačaklizača
Дат.klizačuklizačima
Вин.klizačaklizače
Зват.klizačuklizači
Твор.klizačemklizačima
Предл.klizačuklizačima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026