SR→RU

kengur

кенгур

kȅngūr · /kênɡuːr/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. кенгуру
    U zoološkom vrtu smo videli kengura s mladunčetom. — В зоопарке мы видели кенгуру с детёнышем.
  2. разг. кенгуру; переноска для младенца
    Bebu nosim u kenguru kad idem u šetnju. — Когда иду гулять, ношу малыша в кенгуру.
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.kengurkenguri
Род.kengurakengura
Дат.kengurukengurima
Вин.kengurakengure
Зват.kengurekenguri
Твор.kenguromkengurima
Предл.kengurukengurima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026