SR→RU

kapica

капица

kȁpica · /kâpit͡sa/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. шапочка
    Bebi smo kupili vunenu kapicu. — Мы купили малышу шерстяную шапочку.
    Stavi kapicu, napolju je hladno. — Надень шапочку, на улице холодно.
  2. (на предмете) колпачок
    Izgubio sam kapicu od flomastera. — Я потерял колпачок от фломастера.
    Odvrni kapicu ventila i proveri pritisak u gumi. — Открути колпачок вентиля и проверь давление в шине.
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.kapicakapice
Род.kapicekapica
Дат.kapicikapicama
Вин.kapicukapice
Зват.kapicekapice
Твор.kapicomkapicama
Предл.kapicikapicama
Составлено ИИ Обновлено 29 октября 2026