СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
стон; вопльIz sobe se čuo jauk ranjenika. — Из комнаты доносился стон раненого.Pala je uz jauk i uhvatila se za nogu. — Она с воплем упала и схватилась за ногу.
-
(о ветре, сирене) войCele noći slušali smo jauk vetra. — Всю ночь мы слушали вой ветра.
Связанный глагол — jaukati «стонать, вопить».
Синонимы:
ječanje
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | jauk | jauci |
| Род. | jauka | jauka |
| Дат. | jauku | jaucima |
| Вин. | jauk | jauke |
| Зват. | jauče | jauci |
| Твор. | jaukom | jaucima |
| Предл. | jauku | jaucima |
Составлено ИИ
Обновлено 6 октября 2026