SR→RU

jahač

јахач

jàhāč · /jǎxaːt͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. наездник; всадник
    Jahač je pao s konja, ali nije povređen. — Наездник упал с лошади, но не пострадал.
    Moj brat je iskusan jahač. — Мой брат — опытный наездник.

Женский род — «jahačica».

Синонимы:
Выражения
  • četiri jahača Apokalipse — четыре всадника Апокалипсиса
    Rat, glad i bolest su kao četiri jahača Apokalipse. — Война, голод и болезни — как четыре всадника Апокалипсиса.
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.jahačjahači
Род.jahačajahača
Дат.jahačujahačima
Вин.jahačajahače
Зват.jahačujahači
Твор.jahačemjahačima
Предл.jahačujahačima
Составлено ИИ Обновлено 28 сентября 2026