SR→RU

izdajica

издајица

ìzdajica · /ǐzdajit͡sa/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. пренебр. предатель
    Svi su ga posle toga zvali izdajicom. — После этого все называли его предателем.
    Nisam očekivao da će baš on biti izdajica. — Я не ожидал, что предателем окажется именно он.

Склоняется как существительное на -a, но может относиться и к мужчине, и к женщине.

Синонимы:
Антонимы:
patriota
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.izdajicaizdajice
Род.izdajiceizdajica
Дат.izdajiciizdajicama
Вин.izdajicuizdajice
Зват.izdajicoizdajice
Твор.izdajicomizdajicama
Предл.izdajiciizdajicama
Составлено ИИ Обновлено 28 сентября 2026