SR→RU

izazivač

изазивач

izazìvāč · /izazǐʋaːt͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (в спорте, соревновании) претендент; соперник
    Izazivač je nokautirao šampiona u trećoj rundi. — Претендент нокаутировал чемпиона в третьем раунде.
  2. зачинщик; подстрекатель
    Policija je uhapsila izazivače nereda posle utakmice. — Полиция задержала зачинщиков беспорядков после матча.
  3. (о болезни) возбудитель
    Lekari još traže izazivača ove infekcije. — Врачи всё ещё ищут возбудителя этой инфекции.

Обычно употребляется с родительным падежом: izazivač nereda, izazivač bolesti.

Синонимы:
podstrekač huškač
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.izazivačizazivači
Род.izazivačaizazivača
Дат.izazivačuizazivačima
Вин.izazivačaizazivače
Зват.izazivačuizazivači
Твор.izazivačemizazivačima
Предл.izazivačuizazivačima
Составлено ИИ Обновлено 30 сентября 2026