СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
(в спорте, соревновании) претендент; соперникIzazivač je nokautirao šampiona u trećoj rundi. — Претендент нокаутировал чемпиона в третьем раунде.
-
зачинщик; подстрекательPolicija je uhapsila izazivače nereda posle utakmice. — Полиция задержала зачинщиков беспорядков после матча.
-
(о болезни) возбудительLekari još traže izazivača ove infekcije. — Врачи всё ещё ищут возбудителя этой инфекции.
Обычно употребляется с родительным падежом: izazivač nereda, izazivač bolesti.
Синонимы:
podstrekač
huškač
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | izazivač | izazivači |
| Род. | izazivača | izazivača |
| Дат. | izazivaču | izazivačima |
| Вин. | izazivača | izazivače |
| Зват. | izazivaču | izazivači |
| Твор. | izazivačem | izazivačima |
| Предл. | izazivaču | izazivačima |
Составлено ИИ
Обновлено 30 сентября 2026