SR→RU

istražitelj

истражитељ

istràžitelj · /istrǎʒiteʎ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. следователь; дознаватель
    Istražitelji još traže uzrok požara. — Следователи всё ещё ищут причину пожара.
    Privatni istražitelj ga je pratio nedelju dana. — Частный детектив следил за ним неделю.
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.istražiteljistražitelji
Род.istražiteljaistražitelja
Дат.istražiteljuistražiteljima
Вин.istražiteljaistražitelje
Зват.istražiteljuistražitelji
Твор.istražiteljemistražiteljima
Предл.istražiteljuistražiteljima
Составлено ИИ Обновлено 28 сентября 2026