SR→RU

iscelitelj

исцелитељ

iscèlitelj · /ist͡sěliteʎ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. целитель
    Baka je išla kod nekog iscelitelja u selu. — Бабушка ходила к какому-то целителю в деревне.
    Kažu da je vreme najbolji iscelitelj. — Говорят, время — лучший лекарь.

Чаще всего о народном целителе, а не о враче.

Синонимы:
vidar
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.isceliteljiscelitelji
Род.isceliteljaiscelitelja
Дат.isceliteljuisceliteljima
Вин.isceliteljaiscelitele
Зват.isceliteljuiscelitelji
Твор.iscelitelemisceliteljima
Предл.isceliteljuisceliteljima
Составлено ИИ Обновлено 23 октября 2026