СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
признак; указаниеPostoje indicije da će cene opet porasti. — Есть признаки того, что цены снова вырастут.
-
(в расследовании) улика; косвенное доказательствоPolicija ima ozbiljne indicije protiv osumnjičenog. — У полиции есть серьёзные улики против подозреваемого.Osuđen je samo na osnovu indicija. — Его осудили только на основании косвенных улик.
Чаще употребляется во множественном числе: «postoje indicije da…».
Склонение, ж. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | indicija | indicije |
| Род. | indicije | indicija |
| Дат. | indiciji | indicijama |
| Вин. | indiciju | indicije |
| Зват. | indicijo | indicije |
| Твор. | indicijom | indicijama |
| Предл. | indiciji | indicijama |
Составлено ИИ
Обновлено 29 октября 2026