SR→RU

indicija

индиција

ìndīcija · /ǐndiːt͡sija/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. признак; указание
    Postoje indicije da će cene opet porasti. — Есть признаки того, что цены снова вырастут.
  2. (в расследовании) улика; косвенное доказательство
    Policija ima ozbiljne indicije protiv osumnjičenog. — У полиции есть серьёзные улики против подозреваемого.
    Osuđen je samo na osnovu indicija. — Его осудили только на основании косвенных улик.

Чаще употребляется во множественном числе: «postoje indicije da…».

Синонимы:
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.indicijaindicije
Род.indicijeindicija
Дат.indicijiindicijama
Вин.indicijuindicije
Зват.indicijoindicije
Твор.indicijomindicijama
Предл.indicijiindicijama
Составлено ИИ Обновлено 29 октября 2026