SR→RU

horizont

хоризонт

horìzont · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. горизонт
    Sunce je polako nestajalo iza horizonta. — Солнце медленно скрывалось за горизонтом.
  2. (обычно во мн. ч.) кругозор; горизонты
    Putovanja su mi proširila horizonte. — Путешествия расширили мой кругозор.
  3. (na horizontu) на горизонте; в ближайшей перспективе
    Na horizontu se ne vidi rešenje krize. — Решения кризиса пока не видно на горизонте.
Синонимы:
obzorje vidik
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.horizonthorizonti
Род.horizontahorizonata
Дат.horizontuhorizontima
Вин.horizonthorizonte
Зват.horizontehorizonti
Твор.horizontomhorizontima
Предл.horizontuhorizontima
Составлено ИИ Обновлено 24 октября 2026