SR→RU

heretik

херетик

herètik · /xerětik/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. еретик
    U srednjem veku heretike su spaljivali na lomači. — В Средние века еретиков сжигали на костре.
  2. (переносно) еретик; вольнодумец
    Kolege su ga smatrale heretikom zbog njegovih ideja. — Коллеги считали его еретиком из-за его идей.

Наряду с этой формой употребляется традиционная «jeretik».

Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.heretikheretici
Род.heretikaheretika
Дат.heretikuhereticima
Вин.heretikaheretike
Зват.heretičeheretici
Твор.heretikomhereticima
Предл.heretikuhereticima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026