СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
аккордеон; гармоньDeda svira harmoniku na svakoj slavi. — Дедушка играет на аккордеоне на каждой славе.Na svadbi su svirale truba i harmonika. — На свадьбе играли труба и аккордеон.
-
(usna harmonika) губная гармошкаKupio je sinu usnu harmoniku. — Он купил сыну губную гармошку.
«Играть на аккордеоне» — svirati harmoniku (вин. падеж, без предлога).
Склонение, ж. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | harmonika | harmonike |
| Род. | harmonike | harmonika |
| Дат. | harmonici | harmonikama |
| Вин. | harmoniku | harmonike |
| Зват. | harmoniko | harmonike |
| Твор. | harmonikom | harmonikama |
| Предл. | harmonici | harmonikama |
Составлено ИИ
Обновлено 29 сентября 2026