SR→RU

gubica

губица

gȕbica · /ɡûbit͡sa/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (о животном) морда; рыло
    Pas je zabio gubicu u činiju. — Собака уткнулась мордой в миску.
  2. груб. пренебр. (о человеке) пасть; рот
    Zatvori gubicu i slušaj! — Закрой пасть и слушай!
  3. сленг пренебр. (о человеке) морда; рожа
    Ne mogu više da gledam njegovu gubicu. — Я больше не могу видеть его рожу.

О человеке слово грубое и оскорбительное.

Синонимы:
njuška labrnja
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.gubicagubice
Род.gubicegubica
Дат.gubicigubicama
Вин.gubicugubice
Зват.gubicegubice
Твор.gubicomgubicama
Предл.gubicigubicama
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026