SR→RU

grobnica

гробница

grȍbnica · /ɡrôbnit͡sa/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. гробница; склеп; захоронение
    Sahranjen je u porodičnoj grobnici. — Его похоронили в семейном склепе.
    Arheolozi su otkrili rimsku grobnicu kod Niša. — Археологи обнаружили римскую гробницу под Нишем.
Синонимы:
Выражения
  • masovna grobnica — массовое захоронение
    U šumi je pronađena masovna grobnica iz rata. — В лесу было найдено массовое захоронение времён войны.
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.grobnicagrobnice
Род.grobnicegrobnica
Дат.grobnicigrobnicama
Вин.grobnicugrobnice
Зват.grobnicogrobnice
Твор.grobnicomgrobnicama
Предл.grobnicigrobnicama
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026