SR→RU

glavica

главица

glàvica · /ɡlǎʋit͡sa/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (об овощах) головка; кочан
    Kupi mi jednu glavicu kupusa i dve glavice luka. — Купи мне один кочан капусты и две луковицы.
    U sos stavi pola glavice belog luka. — Положи в соус полголовки чеснока.
  2. ласк. головка
    Beba je naslonila glavicu na moje rame. — Малыш положил головку мне на плечо.
  3. (о спичке, булавке) головка
    Glavica šibice se odlomila. — Головка спички отломилась.
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.glavicaglavice
Род.glaviceglavica
Дат.glaviciglavicama
Вин.glavicuglavice
Зват.glaviceglavice
Твор.glavicomglavicama
Предл.glaviciglavicama
Составлено ИИ Обновлено 30 сентября 2026