СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
(по приговору суда) казньEgzekucija je izvršena u zoru. — Казнь состоялась на рассвете.
-
устар. (в праве) принудительное взыскание; исполнительное производствоSud je naredio egzekuciju nad dužnikovom imovinom. — Суд постановил обратить взыскание на имущество должника.
-
(в криминальной хронике) расправа; заказное убийствоPolicija istražuje egzekuciju ispred kafića. — Полиция расследует расправу перед кафе.Mafijaška egzekucija potresla je ceo grad. — Мафиозная расправа потрясла весь город.
В юридическом смысле сегодня обычно говорят izvršenje или prinudna naplata.
Синонимы:
Склонение, ж. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | egzekucija | egzekucije |
| Род. | egzekucije | egzekucija |
| Дат. | egzekuciji | egzekucijama |
| Вин. | egzekuciju | egzekucije |
| Зват. | egzekucijo | egzekucije |
| Твор. | egzekucijom | egzekucijama |
| Предл. | egzekuciji | egzekucijama |
Составлено ИИ
Обновлено 29 октября 2026