SR→RU

doušnik

доушник

dòušnīk · /dǒuʃniːk/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. осведомитель; информатор; стукач
    Policija je imala doušnika u bandi. — У полиции был осведомитель в банде.
    Ispostavilo se da je njegov komšija bio doušnik. — Оказалось, что его сосед был стукачом.

Слово обычно имеет неодобрительный оттенок.

Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.doušnikdoušnici
Род.doušnikadoušnika
Дат.doušnikudoušnicima
Вин.doušnikadoušnike
Зват.doušničedoušnici
Твор.doušnikomdoušnicima
Предл.doušnikudoušnicima
Составлено ИИ Обновлено 28 сентября 2026