SR→RU

divljač

дивљач

dȉvljāč · /dîʋʎaːt͡ʃ/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (собирательно) дичь
    U ovoj šumi ima mnogo divljači. — В этом лесу много дичи.
    Lovci ne smeju da love divljač tokom zabrane. — Во время запрета охотникам нельзя охотиться на дичь.
  2. (о мясе) дичь; мясо дичи
    Ovaj restoran je poznat po jelima od divljači. — Этот ресторан славится блюдами из дичи.

Слово собирательное и обычно употребляется в единственном числе.

Склонение, ж. р.
ед. ч.
Им.divljač
Род.divljači
Дат.divljači
Вин.divljač
Зват.divljač
Твор.divljačju
Предл.divljači
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026