СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
(собирательно) дичьU ovoj šumi ima mnogo divljači. — В этом лесу много дичи.Lovci ne smeju da love divljač tokom zabrane. — Во время запрета охотникам нельзя охотиться на дичь.
-
(о мясе) дичь; мясо дичиOvaj restoran je poznat po jelima od divljači. — Этот ресторан славится блюдами из дичи.
Слово собирательное и обычно употребляется в единственном числе.
Склонение, ж. р.
| ед. ч. | |
|---|---|
| Им. | divljač |
| Род. | divljači |
| Дат. | divljači |
| Вин. | divljač |
| Зват. | divljač |
| Твор. | divljačju |
| Предл. | divljači |
Составлено ИИ
Обновлено 29 сентября 2026