SR→RU

detlić

детлић

dȅtlić · /dêtlit͡ɕ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. дятел
    Ujutru se u parku čuje detlić kako kuca. — По утрам в парке слышно, как стучит дятел.
    Na staroj bukvi smo videli detlića. — На старом буке мы увидели дятла.
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.detlićdetlići
Род.detlićadetlića
Дат.detlićudetlićima
Вин.detlićadetliće
Зват.detlićudetlići
Твор.detlićemdetlićima
Предл.detlićudetlićima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026