SR→RU

cicija

циција

cìcija · /t͡sǐt͡sija/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. разг. пренебр. скряга; жмот; скупердяй
    Ne budi cicija, častiću ja sledeći put. — Не жмись, в следующий раз угощаю я.
    Njen muž je strašan cicija. — Её муж — страшный скряга.

Склоняется как слова на -a; о мужчине прилагательные могут стоять и в мужском, и в женском роде: veliki cicija / velika cicija; говорят и о женщинах.

Синонимы:
škrtac tvrdica
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.cicijacicije
Род.cicijecicija
Дат.cicijicicijama
Вин.cicijucicije
Зват.cicijocicije
Твор.cicijomcicijama
Предл.cicijicicijama
Составлено ИИ Обновлено 13 октября 2026