SR→RU

buđenje

буђење

búđenje · /bǔːd͡ʑeɲe/ · ср. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. пробуждение; подъём; побудка
    Rano buđenje mi uvek teško pada. — Мне всегда тяжело рано вставать.
    Odmah posle buđenja popijem kafu. — Сразу после пробуждения я пью кофе.
  2. (в переносном смысле) пробуждение
    Proleće je vreme buđenja prirode. — Весна — время пробуждения природы.
Склонение, ср. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.buđenjebuđenja
Род.buđenjabuđenja
Дат.buđenjubuđenjima
Вин.buđenjebuđenja
Зват.buđenjebuđenja
Твор.buđenjembuđenjima
Предл.buđenjubuđenjima
Составлено ИИ Обновлено 24 октября 2026