СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
бунтарь; мятежникBuntovnici su zauzeli gradsku većnicu. — Мятежники захватили городскую ратушу.
-
(о характере) бунтарьU pubertetu je bio pravi buntovnik. — В подростковом возрасте он был настоящим бунтарём.Uvek je bila buntovnik u porodici. — Она всегда была бунтаркой в семье.
Женский род — buntovnica.
Синонимы:
pobunjenik
buntovnica
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | buntovnik | buntovnici |
| Род. | buntovnika | buntovnika |
| Дат. | buntovniku | buntovnicima |
| Вин. | buntovnika | buntovnike |
| Зват. | buntovniče | buntovnici |
| Твор. | buntovnikom | buntovnicima |
| Предл. | buntovniku | buntovnicima |
Составлено ИИ
Обновлено 29 сентября 2026