SR→RU

bujica

бујица

bùjica · /bǔjit͡sa/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. бурный поток; паводок
    Bujica je odnela most posle velike kiše. — После сильного дождя бурный поток снёс мост.
    Bujične poplave su pogodile zapadnu Srbiju. — Паводки обрушились на западную Сербию.
  2. (+ род.) поток; лавина; шквал
    Na njega se sručila bujica kritika. — На него обрушился шквал критики.
    Pustila je bujicu reči i nije stala. — Она разразилась потоком слов и не останавливалась.
Синонимы:
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.bujicabujice
Род.bujicebujica
Дат.bujicibujicama
Вин.bujicubujice
Зват.bujicebujice
Твор.bujicombujicama
Предл.bujicibujicama
Составлено ИИ Обновлено 29 октября 2026