СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
бурный поток; паводокBujica je odnela most posle velike kiše. — После сильного дождя бурный поток снёс мост.Bujične poplave su pogodile zapadnu Srbiju. — Паводки обрушились на западную Сербию.
-
(+ род.) поток; лавина; шквалNa njega se sručila bujica kritika. — На него обрушился шквал критики.Pustila je bujicu reči i nije stala. — Она разразилась потоком слов и не останавливалась.
Синонимы:
Склонение, ж. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | bujica | bujice |
| Род. | bujice | bujica |
| Дат. | bujici | bujicama |
| Вин. | bujicu | bujice |
| Зват. | bujice | bujice |
| Твор. | bujicom | bujicama |
| Предл. | bujici | bujicama |
Составлено ИИ
Обновлено 29 октября 2026