SR→RU

bruka

брука

brȕka · /brûka/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. разг. позор; стыд; срам
    Kakva bruka, zaboravio sam mu rođendan! — Какой позор, я забыл про его день рождения!
    Taj poraz je prava bruka za klub. — Это поражение — настоящий позор для клуба.
  2. разг. (о человеке) позорище; сущий позор
    Ti si bruka, ne umeš ni jaje da ispržiš. — Ты позорище, даже яичницу пожарить не умеешь.

Глагол «опозориться» — obrukati se.

Синонимы:
sramota blamaža
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.brukabruke
Род.brukebruka
Дат.brucibrukama
Вин.brukubruke
Зват.brukobruke
Твор.brukombrukama
Предл.brucibrukama
Составлено ИИ Обновлено 23 октября 2026