SR→RU

brav

брав

brȃv · /brâːʋ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (в деревне) голова мелкого скота; овца или коза; валух
    Za slavu su zaklali jednog brava. — К крестной славе они зарезали барана.
    Deda je imao stotinak brava. — У деда было около сотни голов овец и коз.

Слово встречается в основном в сельской речи и в литературе.

Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.bravbravi
Род.bravabrava
Дат.bravubravima
Вин.bravabrave
Зват.bravebravi
Твор.bravombravima
Предл.bravubravima
Составлено ИИ Обновлено 24 октября 2026