SR→RU

bič

бич

bȉč · /bît͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. кнут; хлыст; плеть
    Kočijaš je pucnuo bičem i konji su krenuli. — Кучер щёлкнул кнутом, и лошади тронулись.
  2. книжн. бич; бедствие
    Korupcija je pravi bič ovog društva. — Коррупция — настоящий бич этого общества.
Синонимы:
korbač kandžija
Выражения
  • bič božji — бич божий
    Ta suša je za seljake bila pravi bič božji. — Эта засуха стала для крестьян настоящим бичом божьим.
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.bičbičevi
Род.bičabičeva
Дат.bičubičevima
Вин.bičbičeve
Зват.bičubičevi
Твор.bičembičevima
Предл.bičubičevima
Составлено ИИ Обновлено 23 октября 2026