SR→RU

beznađe

безнађе

bèznāđe · /běznaːd͡ʑe/ · ср. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. безнадёжность; отчаяние
    Posle otkaza osećao je potpuno beznađe. — После увольнения он чувствовал полную безнадёжность.
    U tom malom gradu vlada beznađe. — В этом маленьком городке царит безнадёга.
Синонимы:
Антонимы:
Склонение, ср. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.beznađebeznađa
Род.beznađabeznađa
Дат.beznađubeznađima
Вин.beznađebeznađa
Зват.beznađebeznađa
Твор.beznađembeznađima
Предл.beznađubeznađima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026