beznađe
безнађеbèznāđe · /běznaːd͡ʑe/ · neut.
Suggest an editNOUN
-
hopelessness; despairPosle otkaza osećao je potpuno beznađe. — After being fired, he felt utterly hopeless.U tom malom gradu vlada beznađe. — Hopelessness reigns in that small town.
Antonyms:
Declension, neut.
| singular | plural | |
|---|---|---|
| Nom. | beznađe | beznađa |
| Gen. | beznađa | beznađa |
| Dat. | beznađu | beznađima |
| Acc. | beznađe | beznađa |
| Voc. | beznađe | beznađa |
| Ins. | beznađem | beznađima |
| Loc. | beznađu | beznađima |
AI
Updated 6 October 2026