SR→RU

besa

беса

bésa · /běːsa/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (у албанцев) беса; клятва; честное слово
    Dao je besu da će čuvati tajnu. — Он дал слово чести, что сохранит тайну.
    Kod Albanaca je besa svetinja. — У албанцев беса священна.
  2. (при кровной мести) перемирие
    Dve porodice su sklopile besu na godinu dana. — Две семьи заключили перемирие на год.

Обычно в сочетании dati besu — «дать слово».

Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.besabese
Род.besebesa
Дат.besibesama
Вин.besubese
Зват.besobese
Твор.besombesama
Предл.besibesama
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026