SR→RU

špic

шпиц

špȉc · /ʃpît͡s/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. разг. (обычно u špicu) час пик; пик
    U špicu mi treba sat vremena do posla. — В час пик я добираюсь до работы целый час.
    Na moru je u špicu sezone sve skuplje. — На море в разгар сезона всё дороже.
  2. разг. острый конец; носок
    Ogrebao sam špic nove cipele. — Я поцарапал носок нового ботинка.
  3. шпиц
    Komšinica šeta svog belog špica svako jutro. — Соседка каждое утро выгуливает своего белого шпица.

Значение «час пик» очень распространено в разговорной речи: u jutarnjem/popodnevnom špicu.

Синонимы:
vrh
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026