ГЛАГОЛ
-
(+ вин.) отвечать тем же; возвращать; платить взаимностьюOna mu ne uzvraća ljubav. — Она не отвечает ему взаимностью.Uvek uzvraćamo posetu komšijama. — Мы всегда наносим соседям ответный визит.
-
(на удар, нападение) давать сдачи; наносить ответный ударProtivnik je napadao, a mi smo uzvraćali kontrama. — Соперник атаковал, а мы отвечали контратаками.
-
отвечать; возражатьNa svaku primedbu on uzvraća šalom. — На каждое замечание он отвечает шуткой.
Обычно употребляется с винительным падежом того, что возвращают: uzvraćati udarac, uzvraćati osmeh.
Синонимы:
Выражения
-
uzvraćati istom merom — платить той же монетойKad me vređa, uzvraćam mu istom merom. — Когда он меня оскорбляет, я плачу ему той же монетой.
Спряжение, несов. вид
| Настоящее время | |
|---|---|
| ja | uzvraćam |
| ti | uzvraćaš |
| on/ona/ono | uzvraća |
| mi | uzvraćamo |
| vi | uzvraćate |
| oni/one/ona | uzvraćaju |
Прошедшее время: uzvraćao, uzvraćala, uzvraćalo · uzvraćali, uzvraćale
Будущее время: uzvraćaću, uzvraćaćeš, uzvraćaće, uzvraćaćemo, uzvraćaćete, uzvraćaće
Повелительное: uzvraćaj
Составлено ИИ
Обновлено 1 октября 2026