SR→RU

starešina

старешина

starèšina · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. начальник; руководитель; командир
    Vojnici moraju da slušaju svog starešinu. — Солдаты должны слушаться своего командира.
    Starešina hrama je dočekao goste. — Настоятель храма встретил гостей.
  2. (razredni starešina) классный руководитель
    Razredni starešina je pozvao roditelje na sastanak. — Классный руководитель позвал родителей на собрание.
  3. (в семье, селе) глава; старейшина
    Deda je bio starešina porodice i svi su ga poštovali. — Дед был главой семьи, и все его уважали.

Склоняется как слова на -a (starešine, starešini); в единственном числе при обозначении мужчины прилагательные стоят в мужском роде: naš starešina. Во множественном числе обычно: naše starešine.

Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.starešinastarešine
Род.starešinestarešina
Дат.starešinistarešinama
Вин.starešinustarešine
Зват.starešinostarešine
Твор.starešinomstarešinama
Предл.starešinistarešinama
Составлено ИИ Обновлено 13 октября 2026