SR→RU

razarač

разарач

razàrāč · /razǎraːt͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. эсминец; эскадренный миноносец
    U luku je uplovio američki razarač. — В порт вошёл американский эсминец.
    Moj deda je služio na razaraču. — Мой дед служил на эсминце.
  2. (часто переносно) разрушитель
    Ta knjiga je pravi razarač mitova o zdravoj ishrani. — Эта книга — настоящий разрушитель мифов о здоровом питании.
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.razaračrazarači
Род.razaračarazarača
Дат.razaračurazaračima
Вин.razaračrazarače
Зват.razaračurazarači
Твор.razaračemrazaračima
Предл.razaračurazaračima
Составлено ИИ Обновлено 29 октября 2026