SR→RU

punč

пунч

pȕnč · /pûnt͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. пунш
    Na žurci su služili punč sa rumom. — На вечеринке подавали пунш с ромом.
  2. (о десертах) пунш; вкус пунша
    Uzeću jednu kuglu punča i jednu vanile. — Я возьму один шарик мороженого со вкусом пунша и один — ванильного.
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.punčpunčevi
Род.punčapunčeva
Дат.punčupunčevima
Вин.punčpunčeve
Зват.punčupunčevi
Твор.punčempunčevima
Предл.punčupunčevima
Составлено ИИ Обновлено 29 октября 2026