SR→RU

otirač

отирач

otìrāč · /otǐraːt͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. коврик у двери; половик
    Obriši noge o otirač pre nego što uđeš. — Вытри ноги о коврик, прежде чем войти.
    Ključ je ispod otirača. — Ключ под ковриком.
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.otiračotirači
Род.otiračaotirača
Дат.otiračuotiračima
Вин.otiračotirače
Зват.otiračuotirači
Твор.otiračemotiračima
Предл.otiračuotiračima
Составлено ИИ Обновлено 30 сентября 2026